Blockchain Papers

Гордана Дамјановић, Данијела Петровић

Трансформација од економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, до економије засноване на знању и иновацијама, створила је конкурентније друштво. Међутим, трансформација економије и друштва није могућа без развијене интелектуалне својине. Неопходно је да право интелектуалне својине прати развој технологије, а то је веома тежак задатак. Данас аутори и носиоци ауторског и сродних права све више користе тзв. незаменљиве токене (non-fungible-tokens) као власничке сертификате за виртуелну имовину,у циљу уновчавања својих духовних творевина. Незаменљиви токен се зове тако јер је јединствен, односно, не постоје два иста токена. NFT је најлакше схватити као дигитални „водени жиг“ који може непобитно да утврди аутентичност дигиталне датотеке – слике, видео клипа, аудио датотеке, криптовалуте. Заправо, било која компјутерски генерисана датотека може бити потписана NFT токеном. С обзиром да се Закон о дигиталној имовини примењује у Србији од 2021. године, неопходне су и измене правила интелектуалне својине, којима ће се регулисати однос између три категорије лица, аутора оригиналног дела (онај који поседује права интелектуалне својине над делом), аутора NFT(оног који је минирао токен) и власника NFT-а (онај који је купио токен). Дигитална својина је годинама актуелна тема у Србији, а сва је прилика да ће постати још значајнија сада када је усвојен правни оквир који настоји да омогући њену даљу примену и развој.

Dejana Prnjat

During the examined period, the state exercised ideological control over all segments of public life including artistic creation. This control was particularly pronounced in the years following the Second World War, even though it was present throughout the entire period. In theatres, it was expressed through various forms, of which the most significant were political censorship on the one hand, and on the other, their dependence on state financing. Since a lot has already been written on the significance of the ideological factor, we will instead focus on the influence of the financial circumstances on the formation of theatre repertoires in Belgrade, between 1945 and 1980. Roughly speaking, two major phases were identified. The first one, the period of centralization, was the period of strong state control of the theatre repertoires in Belgrade, also accompanied with firm financial support. The other period, the period of decentralization, allowed theatres to create their repertoires more freely, but also meant that they had to partly obtain financing from other sources.